Koliko vam se puta u toku prethodne nedelje desilo samo da potrebe drugih ljudi bilo da se radi o članovima porodice, prijateljima ili saradnicima, da njihove potrebe stavite ispred potreba vas samih?
Ukoliko je vaš odgovor na prethodno pitanje više/mnogo puta – ne brinite, niste jedini.
Toliko često čujem da ljudi govore da im deluje mnogo lakše da pronađu strpljenje i da se lakše povežu i empatišu sa problemima i potrebama drugih ljudi. Međutim, onda kada dođe red da se brinu o sopstvenim potrebama tu svi mehanizmi zakažu i to nekako deluje teže ali i nešto što ne mora biti prioritet. Dok bi zapravo sve trebalo biti suprotno od toga. Ne tako davno i ja sam imala isti “problem”. Međutim, upoznajući, slušajući i čitajući literaturu brojnih eksperata iz ove oblasti uspela sam da se izborim sa ovakvim vidom ponašanja. Osnova od koje moramo poći jeste razumevanje šta zapravo stoji iza ovakvog našeg ponašanja. Onda kada razumemo razlog lakše će nam biti da ovakve obrasce ponašanja prepoznamo odmah i prekinemo. U ovom tekstu ću podeliti sa vama 5 osnovnih razloga koji po mnogim stručnjacima stoje iza pitanja: “Zašto nam je lakše da brinemo o drugima nego o nama samima?”
Brojni relevantni psiholozi i psihoanalitičari su se bavili i pokušavali da doznaju zašto je većini ljudi lakše da brinu o drugim ljudim i zašto je lakše staviti njihove potrebe ispred potreba nas samih. Jedan od osnovnih razloga jeste želja i potreba da se ljudi u našoj blizini osećaju prijatno, odnosno potreba da udovoljimo ljudima do kojih nam je stalo i koje želimo u svom životu. Neko sam ko potpuno razume ovu potrebu, šta više i sama sam bila u ovakvim situacijama i godinama negovala odnose u kojima sam udovoljavala ljudima u želji da se osećaju prijatno u mom društvu. Jedan od propratnih problema koji se može javiti dok se trudimo da udovoljimo drugim ljudima jeste to da se s vremenom u tim odnosima gube zdrave granice što vremenom može dovesti do toga da odnosi postanu toksični za nas. Više o tome koliko je i zašto važno da zadržimo zdrave granice u odnosima možete mom prethodnom blogu u kojem sam govorila o emocionalnom ucenjivanju – link.
Trudeći se da udovoljimo drugima često se vodimo mišlju da će nas oni ukoliko uradimo nešto za njih ili ukoliko se oni osećaju lepo u našoj blizini da će nas više voleti, da ćemo produbiti naš odnos i da će naša veza sa njima biti jača. Međutim, to je jedna velika zabluda.
“Odnosi koji se grade na temelju gde jedna osoba udovoljava drugoj toksični su sami po sebi”
Maša Tomanović Tweet
Jednom kada ovo osvestimo vredi se preispitati da li uopšte želimo da ulazimo i održavamo takve odnose. Detaljnije o lažnim prijateljima i toksičnim odnosima pisala sam u jednom od mojih prethodnih blogova, u ovom tekstu možete pronaći i brojne savete kako da prepoznate i izađete iz ovog začaranog kruga lažnog prijateljstva – link. Ovakvi odnosi ne samo da nas emotivno troše već utiču i na druge aspekte našeg života. Kada se trudimo da udovoljimo ljudima i zadovoljimo njihove potrebe dosta vremena i energije trošimo razmišljajući o tome šta su njihove potrebe i želje tako da nam ne preostaje puno vremena da razmišljamo o nama samima, nemamo dovoljno ni energije a ni želje da se osvrnemo i porazmislimo o sopstvenim osećanjima i potrebama.
Druga stvar zbog koje nam je lakše da više brinemo o drugima nego o nama samima leži u osnovnoj ljudskoj potrebi da budemo voljeni i prihvaćeni. Ljudska bića su od svog nastanka imala potrebu za socijalizacijom, željom da pripadamo nekoj grupi i da budemo voljeni od strane drugih ljudskih bića, imati ovu potrebu skroz je normalno. Međutim ono što se može javiti kao problem jeste to da zbog potrebe za prihvatanjem mi izgubimo sebe, zanemarimo svoje potrebe i osećanja samo kako bi se dopali nekome i kako bi bili voljeni. Zapitajte se, ukoliko stvarno moramo da zanemarimo sebe, promenimo neka naša osnovna osećanja, promenimo naše potrebe i sebe kako bismo pripadali nekoj grupi i kako bi nas neko prihvatio da li mi zaista treba da pripadamo toj grupi. Da li bi se radije uklopili u grupu po ceni toga da izgubimo svoju unikatnost? Da li biste radije bili svoji a sami ili deo neke grupe koja zahteva da sebe ukalupite i izgubite svoju ličnost? Verujte mi, nije vredno! Čak i ukoliko deluje da se ne uklapate ni u jednu od grupa koje vas okružuju ne znači da ne postoji grupa ljudi koja će vas razumeti i prihvatiti. Razmislite, na svetu postoji više od 7 milijardi ljudi. Da li zaista mislite da ne postoji baš niko ko deli ista uverenja, vrednosti i životnu filozofiju sa vama i ko će vas vrlo rado i bezuslovno prihvatiti baš takvi kakvi jeste bez ucenjivanja?
Još jedan od razloga zašto radije brinemo o potrebama drugih nego o našim jeste jednostavan razlog a to je potreba da nam nešto zaokupira pažnju i odvuče misli sa nekih stvari koje nas muče. Život i rad na sebi nekada mogu biti izuzetno teški i kako bismo pobegli od tih “obaveza” lakše nam je da pažnju prebacimo na nešto drugo i da razmišljamo o rešavanju nečijih problema nego naših. Priznajmo, svi smo nekada bili u ovakvoj situaciji, ja prva. S druge strane nekada je u redu da se malo udaljimo od naših problema i rada na sebi, da zaokupiramo pažnju nečim drugim kako bismo kada se vratimo našim problemima mogli da ih sagledamo iz novog ugla i rešavamo bolje. Međutim, treba pronaći balans između rada na sebi i brigu o svojim problemima i toga da se povremeno fokusiramo na druge i budemo im podrška prilikom njihovog rasta. Pronaći taj balans nije uvek lako.
Četvrti razlog zbog kojeg možemo upasti u ovu zamku jeste problem sa postojanjem nedovoljne količine samopouzdanja i samovrednovanja. Ukoliko ne mislimo da smo vredni pažnje, podrške i ljubavi biće teško da provedemo vreme radeći na tome da te osnovne stvari i damo sami sebi prvenstveno a onda potražimo i od drugih ljudi. U tim slučajevima ljudi mnogo lakše prebacuju svoj fokus i pažnju na davanju pažnje, podrške i ljubavi drugima umesto da to pruže i zatraže za sebe. Rešenje ovih problema leži u velikoj količini rada na našem samopouzdanju, buđenju osećaja da smo osoba koja je vredna pažnje, podrške i ljubavi. Razmislite samo koje su najčešće reči koje upućujete sami sebi. Da li ujutru kada ustanete i pogledate se u ogledalo pomislite neke pozitivne stvari o sebi ili krenete da uočavate samo neke “loše” i stvari koje vam smetaju. Ukoliko promenimo način na koji gledamo i obraćamo se sebi povećaćemo dozu samopouzdanja, naše samopoštovanje će porasti a sa tim će se i drugi ljudi ophoditi drugačije prema nama. Hajde da probamo da svakog jutra odmah nakon ustajanja uputimo sebi 3 lepe reči. Hajde da probamo da prekinemo taj lanac negativnih misli i pobegnemo sa “mračnog” ostrva na neko lepo sunčano mesto u kojem će pozitivno mišljenje i vrednosti biti osnova za početak dana. Hajde da probamo to na nedelju dana i da samo posmatramo rezultate.
Poslednji razlog zbog kojeg nam može biti teško da ispoljimo istu količinu ljubavi i brige prema sebi kao i prema drugima jeste postojanje neke traume ili iskustvo zlostavljanja u prošlosti. Trauma može ležati u osnovi svih stvari koje smo do sada naveli.
Traume koje nisu do kraja ili nisu uopšte obrađene već samo gurnute pod tepih mogu dovesti do toga da se osećamo beskorisno, da imamo nisko samopouzdanje i osećaj da nismo vredni ljubavi i pažnje.
Takođe, u isto vreme možemo misliti da su svi ostali bolji i da zaslužuju podršku, pomoć i pažnju više nego li mi. Zapamtite, svi smo mi bez izuzetaka vredni iako znam da je nekada teško da to vidimo i prepoznamo. Nemojte dozvoljavati vašim traumama iz prošlosti da vam oboje sadašnjost i obeleže život. Zauzmite se za sebe, preuzmite svoj život u svoje ruke, dajte sebi vremena, razumevanja i ljubav koju zaslužujete u istoj količini u kojoj je zalužuju svi ostali. Zapamtite, najbolji način da prevaziđete traumu jeste da prođete direktno kroz nju, pričajte o tome šta vam se desilo sa vama bliskim ljudima ili terapeutom, otvorite svoje srce i dušu i radite na tome da traumu iskoristite kao svog pokretača a ne kao nešto što će vas zauvek zamrznuti u trenutku i osećanjima koja ste proživeli.
Nadam se da vam je ovaj video bio koristan i da vam je pomogao da bolje razumete razloge zbog kojih nam je lakše da se fokusiramo i više brinemo o drugima pri tom zanemarujući nas same. Ne zaboravite da je svako od nas podjednako vredan pažnje, ljubavi i podrške i da je i vi sami zaslužujete podjednako koliko i bilo ko drugi u vašoj okolini. Do sledećeg čitanja!
COPYRIGHT © 2021 Maša Tomanović | All rights reserved.
Cookie | Duration | Description |
---|---|---|
cookielawinfo-checkbox-analytics | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics". |
cookielawinfo-checkbox-functional | 11 months | The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional". |
cookielawinfo-checkbox-necessary | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary". |
cookielawinfo-checkbox-others | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other. |
cookielawinfo-checkbox-performance | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance". |
cookielawinfo-checkbox-performance | 11 months | This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance". |
viewed_cookie_policy | 11 months | The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data. |