Bukvar života

🌿 Zašto neki ljudi ostvaruju svoje snove, a drugi ne: istina o ciljevima koja menja život Većina ljudi koja danas živi svoje snove — započela je isto kao i ti i ja.Isto zbunjeni. Isto nesigurni. Isto zatrpani obavezama. Ali postoji jedna, jedina razlika između onih koji ostvaruju svoje snove i onih koji ih zauvek ostavljaju u fioci: 👉 oni koji ostvaruju svoje snove — odlučili su da ih ostvare. Ništa magično. Ništa tajanstveno. Samo odluka.I spremnost da urade nešto povodom te odluke. 🍏 Ako ne misliš o piti — nikada nećeš tražiti recept Ženi koja ne razmišlja o pečenju pite od jabuka nikada neće pasti na pamet da potraži recept.Čoveku koji ne planira da putuje — nikada neće pasti na pamet da pogleda mapu. Isto tako:Čovek koji nikada ne odluči da zaradi više novca…nikada neće ni pomisliti da nauči kako se to radi. Ljudi jednostavno rade ono za šta se odluče. 🚫 Šta nas najčešće koči? Godinama slušam iste izgovore: „Uspešni ljudi su posebni.“ „Imaju sreće.“ „Poznaju prave ljude.“ „Imali su novac na početku.“ „Pametniji su od mene.“ Sve ovo zvuči logično. Sve ovo zvuči realno. Ali je više puta dokazano kao netačno. Ljudi koji ne ostvaruju svoje ciljeve obično se nikada nisu iskreno suočili sa istinom:nisu ni pokušali.A ako jesu — nisu nastavili. I zato kreiraju romantične racionalizacije da bi sebi objasnili zašto im život stoji u mestu. 📊 Šta kažu istraživanja? Poznato Oxford longitudinalno istraživanje pokazalo je da studenti koji su zapisivali svoje ciljeve i imali jasan plan — nakon dvadesetak godina zarađuju i do 10 puta više od onih koji ciljeve nisu zapisivali. I ne — poenta nije samo novac.Poenta je svest, jasnoća, disciplina i osećaj pravca koje ciljevi donose. Ciljevi su mapa.Bez njih — život je samo lutanje. 🌪️ Šta se dešava kada živimo bez ciljeva? Ljudi koji idu kroz život bez jasnog cilja žive kao da ih vetar nosi.Dan ih nosi levo-desno, kao suvo lišće na putu. Nemaju korenje. Nemaju mapu puta. Nemaju jasnu sliku šta žele, a šta ne žele. Započinju stvari, ali ih ne završavaju. Reaguju umesto da kreiraju. Lutaju po „drumovima“, nadajući se da će ih nešto usput „pronaći“. A život nikada ne ode u pravom smeru slučajno. 🌱 Moja lična priča: od preživljavanja do dva biznisa Kroz godine rada sa stotinama klijentkinja i kroz sopstveni život, naučila sam nešto što me je duboko promenilo: 👉 Kada nemam jasne ciljeve, moj dan se pretvori u niz obaveza koje samo „odrađujem“.Gubi se kompas. Nema energije. Nema smisla. Sve postaje mehaničko. Ali čim sebi dam prostor da definišem šta želim i kuda idem —kao da mi se vrati unutrašnja toplina. Shvatila sam da ciljevi nisu lista želja.Ciljevi su most između moje unutrašnje istine i svakodnevnog života. Iz tog sistema sam izgradila dva biznisa.Danas živim ono što sam nekada samo tiho želela. Ciljevi su me izveli iz preživljavanja u stvaranje. 🌟 Šta donosi postavljanje ciljeva sa smislom? Jasnoću šta želiš, a šta ne želiš Smirenije odluke Manje preplavljenosti Povratak fokusa Bolje granice Jače samopouzdanje Više zadovoljstva Otpornost na stres Lepše odnose Bolju organizaciju vremena Finansijsku stabilnost Unutrašnji mir Možda i ti dok ovo čitaš osetiš tihi impuls:„Možda moj život može da ide u drugom smeru.“ I veruj — može. 💛 P.S.Kad god budeš spremna…možeš da zgrabiš svoje mesto na radionici Kreiranje ciljeva sa smislomi napraviš prvi korak ka životu koji više ne preživljavaš — već stvaraš. Pogledaj ovo 🌿

https://www.youtube.com/watch?v=no4M6jWQNjg&t=52s&ab_channel=Ma%C5%A1aTomanovi%C4%87 Jedan od najčešćih vidova emocionalnog ucenjivanja je taj gde osoba koja ucenjuje preti da će povrediti sebe, otići ili uraditi nešto drugo ukoliko im se ne ispuni ono što oni žele. Presudno je da nam je stalo do te osobe jer u suprotnom ova vrsta manipulacije ne bi bila moguća. Mnogo je primera da emocionalni ucenjivači idu toliko daleko da prete da će objaviti neke naše privatne fotografije, snimke ili informacije ukoliko im se ne ispune želje i ne dobiju ono što traže. što sve češće možemo videti na televiziji ili u novinama. Međutim, bitno je razumeti i razlikovati da nije svaka vrsta naše potrebe za ljubavlju, podrškom, razumevanjem ili neke vrste pomoći od druge osobe emocionalno ucenjivanje. Ljudi su socijalna bića i potpuno je normalno da od osoba koje su nam bliske imamo neke zahteve i očekivanja. Zapravo, ukoliko bismo bili slobodniji, malo više i otvorenije pričali o našim potrebama i osećanjima sa nama bliskim osobama mnogi problemi ili stvari koje mi smatramo problemima ne bi ni postojali. Takođe, ni samo emocionalno ucenjivanje kao forma patološkog ponašanja ne bi bilo tako često. Ono što je bitno razumeti i zapamtiti jeste da je linija između emocionalnog ucenjivanja i normalne potrebe za pomoći, ljubavlju, pažnjom i svim ostalim stvarima koje su nam važne, ta linija i razlika je jako tanka.  U redu je imati zahteve i očekivanja od drugih ali ono što nije u redu je da ljude izmanipulišemo kako bismo ih dobili – upravo ta manipulacija i je emocionalno ucenjivanje. Kako prepoznati emocionalno ucenjivanje? Emocionalno ucenjivanje nije tako retka pojava. Često se dešava da osobe koje su emocionalno ucenjivane i ne primećuju to. U radu sa svojim klijentima bila sam svedok takvih slučajeva i zato je prilično važno razumeti samu srž emocionalnog ucenjivanja. O samom emocionalnom ucenjivanju dosta se govori i istražuje poslednjih godine, naime i sam termin emocionalnog ucenjivanja relativno je nov. Jedan od vodećih psihologa kada je u pitanju emocionalno ucenjivanje Suzan Forward čiju knjigu – sa naslovom “Emocionalna ucena” toplo preporučujem, ukoliko biste detaljnije da čitate o ovom pojmu. Kako bi opisala emocionalno ucenjivanje Suzan koristi tri reči – STRAH, OBAVEZIVANJE I KRIVICU. Postoji jedan jako lep akronim koji često spominjem kada je emocionalno ucenjivanje u pitanju – FOG koji je zapravo skraćenica engleskih reči za strah (fear), obavezivanje (obligation) i krivicu (guilt). FOG prevedeno na srpski znači magla što se jako lepo slaže sa situacijom u kojoj se osoba koja je ucenjivana i nalazi. Kada ste emocionalno ucenjivani vi ne možete videti stvari jasno i to može biti prilično opasno za nas isto kao i magla dok vozimo na primer. Emocionalno ucenjivanje po definiciji jeste proces u kojem neko koristi našu empatiju, zabrinutost i želju da pomognemo protiv nas.       1. STRAH Kada strahujemo za nešto, naš mozak reaguje po principu ili se bori ili beži (fight or flight), prosto je tako evoluciono naučen. Kada smo u strahu najbitnije je da procenimo opasnost i to je jedini prioritet, u tim situacijama naša amigdala se aktivira. Amigdala je jedan manji deo našeg mozga zadužen za stresne situacije. U tim momentima sav fokus i energija (kiseonik) ide upravo u ovaj deo mozga dok se svi ostali, racionalniji delovi gase i u takvom stanju mi smo mnogo impulsivniji i često donosimo odluke koje mogu biti loše po nas takođe u ovom stanju mi smo lak plen za manipulaciju jer je ne možemo prepoznati. Zato emocionalni ucenjivači aktivirajući naš strah jako lako mogu doći I navesti nas da uradimo baš ono što oni žele I što im je potrebno.       2. OBAVEZIVANJE Druga stvar koju osobe često koriste prilikom emocionalnog ucenjivanja jeste obavezivanje. Nažalost, ovaj oblik ucenjivanja roditelji često i prilično nesvesno koriste prilikom vaspitavanja dece ne prepoznajući koliku štetu to može napraviti. Setite se samo one naše stare srpske rečenice „Dok si pod mojim krovom moraš da radiš šta ti ja kažem.“ ili još češći vid „Sve sam ti pružio/la a ti ne možeš da i onda tu ide lista od nekih prilično benignih stvari poput pospremiš kuću, doneseš nešto iz prodavnice pa sve do nekih najbitnijih životnih odluka poput biranja zanimanja, partnera, fakulteta i slično. Ne samo da se na ovaj način stvara toksičan odnos između deteta i roditelja već se dešava da takva deca dalje u budućnosti imaju slične odnose sa svojim partnerima a potom i sa svojim potomcima.       3. KRIVICA Treća stvar koja se koristi za emocionalno ucenjivanje jeste krivica. Često se dešava i da emocionalni ucenjivači koriste prethodno navedenu stvar – obavezivanje kako bi u nama izazvali osećaj krivice i dobili ono što žele. Razmislite, verovatno ste nekada čuli od drugih ili možda i sami koristili rečenice poput: “Prošle nedelje sam bila sa tobom na toj zabavi sada je red na tebe da ideš sa mnom, kakav si to prijatelj ukoliko ne kreneš?” – ovo je tipičan primer mešavine obavezivanja i krivice prilikom emocionalnog ucenjivanja. Emocionalni ucenjivači često ne biraju način kako da dođu do svog cilja pa se koriste i nekim od najtežih ucena poput, “Znaš da se osećam loše da li si zaista takva osoba da ćeš me ostaviti samog/samu, možda bih mogao/la da učinim sebi nešto loše.” Osećaj krivice je veliki motivator, razmislite niko ne voli da se oseća krivim a to osobe koje emocionalno ucenjuju znaju prilično dobro i koriste ga kako bi mi uradili tačno ono što oni žele. Sve tri gore navedene stvari – strah, obavezivanje i krivica mogu se koristiti posebno ali se još češće dešava da ih ucenjivači kombinuju i koriste zajedno. Jednom kada osvestite ove stvari i naučite da ih prepoznajte kao obrasce kojima se ucenjivači koriste lakše ćete moći da prepoznate i na kraju da se izborite sa emocionalnim ucenjivačima. Kako se izboriti sa emocionalnim ucenjivanjem? Bitno je da shvatite da nije strašno ukoliko ste bili emocionalno ucenjivani, svima se to dešava I nije naša krivica čak ukoliko smo naseli na emocionano ucenjivanje. 3 OSNOVNA NAČINA KAKO DA EFIKASNO PREPOZNATE I IZBEGNETE EMOCIONALNO UCENJIVANJE    

https://www.youtube.com/watch?v=hBU2aWnbkcE&t=6s&ab_channel=Ma%C5%A1aTomanovi%C4%87 Koliko vam se puta u toku prethodne nedelje desilo samo da potrebe drugih ljudi bilo da se radi o članovima porodice, prijateljima ili saradnicima, da njihove potrebe stavite ispred potreba vas samih?  Ukoliko je vaš odgovor na prethodno pitanje više/mnogo puta – ne brinite, niste jedini.  Toliko često čujem da ljudi govore da im deluje mnogo lakše da pronađu strpljenje i da se lakše povežu i empatišu sa problemima i potrebama drugih ljudi. Međutim, onda kada dođe red da se brinu o sopstvenim potrebama tu svi mehanizmi zakažu i to nekako deluje teže ali i nešto što ne mora biti prioritet. Dok bi zapravo sve trebalo biti suprotno od toga. Ne tako davno i ja sam imala isti “problem”. Međutim, upoznajući, slušajući i čitajući literaturu brojnih eksperata iz ove oblasti uspela sam da se izborim sa ovakvim vidom ponašanja. Osnova od koje moramo poći jeste razumevanje šta zapravo stoji iza ovakvog našeg ponašanja. Onda kada razumemo razlog lakše će nam biti da ovakve obrasce ponašanja prepoznamo odmah i prekinemo. U ovom tekstu ću podeliti sa vama 5 osnovnih razloga koji po mnogim stručnjacima stoje iza pitanja: “Zašto nam je lakše da brinemo o drugima nego o nama samima?” Šta najčešće stoji iza naše želje da se pobrinemo za potrebe drugih ljudi a da naše ostavimo po stranu? Brojni relevantni psiholozi i psihoanalitičari su se bavili i pokušavali da doznaju zašto je većini ljudi lakše da brinu o drugim ljudim i zašto je lakše staviti njihove potrebe ispred potreba nas samih. Jedan od osnovnih razloga jeste želja i potreba da se ljudi u našoj blizini osećaju prijatno, odnosno potreba da udovoljimo ljudima do kojih nam je stalo i koje želimo u svom životu. Neko sam ko potpuno razume ovu potrebu, šta više i sama sam bila u ovakvim situacijama i godinama negovala odnose u kojima sam udovoljavala ljudima u želji da se osećaju prijatno u mom društvu. Jedan od propratnih problema koji se može javiti dok se trudimo da udovoljimo drugim ljudima jeste to da se s vremenom u tim odnosima gube zdrave granice što vremenom može dovesti do toga da odnosi postanu toksični za nas. Više o tome koliko je i zašto važno da zadržimo zdrave granice u odnosima možete mom prethodnom blogu u kojem sam govorila o emocionalnom ucenjivanju – link. 5 razloga zašto lakše brinemo o drugima nego o sebi:      1. Potreba da imamo i zadržimo ljude u našim životima Trudeći se da udovoljimo drugima često se vodimo mišlju da će nas oni ukoliko uradimo nešto za njih ili ukoliko se oni osećaju lepo u našoj blizini da će nas više voleti, da ćemo produbiti naš odnos i da će naša veza sa njima biti jača. Međutim, to je jedna velika zabluda.  “Odnosi koji se grade na temelju gde jedna osoba udovoljava drugoj toksični su sami po sebi” Maša Tomanović Tweet Jednom kada ovo osvestimo vredi se preispitati da li uopšte želimo da ulazimo i održavamo takve odnose. Detaljnije o lažnim prijateljima i toksičnim odnosima pisala sam u jednom od mojih prethodnih blogova, u ovom tekstu možete pronaći i brojne savete kako da prepoznate i izađete iz ovog začaranog kruga lažnog prijateljstva – link. Ovakvi odnosi ne samo da nas emotivno troše već utiču i na druge aspekte našeg života. Kada se trudimo da udovoljimo ljudima i zadovoljimo njihove potrebe dosta vremena i energije trošimo razmišljajući o tome šta su njihove potrebe i želje tako da nam ne preostaje puno vremena da razmišljamo o nama samima, nemamo dovoljno ni energije a ni želje da se osvrnemo i porazmislimo o sopstvenim osećanjima i potrebama.       2. Želja da budemo prihvaćeni Druga stvar zbog koje nam je lakše da više brinemo o drugima nego o nama samima leži u osnovnoj ljudskoj potrebi da budemo voljeni i prihvaćeni. Ljudska bića su od svog nastanka imala potrebu za socijalizacijom, željom da pripadamo nekoj grupi i da budemo voljeni od strane drugih ljudskih bića, imati ovu potrebu skroz je normalno. Međutim ono što se može javiti kao problem jeste to da zbog potrebe za prihvatanjem mi izgubimo sebe, zanemarimo svoje potrebe i osećanja samo kako bi se dopali nekome i kako bi bili voljeni. Zapitajte se, ukoliko stvarno moramo da zanemarimo sebe, promenimo neka naša osnovna osećanja, promenimo naše potrebe i sebe kako bismo pripadali nekoj grupi i kako bi nas neko prihvatio da li mi zaista treba da pripadamo toj grupi. Da li bi se radije uklopili u grupu po ceni toga da izgubimo svoju unikatnost? Da li biste radije bili svoji a sami ili deo neke grupe koja zahteva da sebe ukalupite i izgubite svoju ličnost? Verujte mi, nije vredno! Čak i ukoliko deluje da se ne uklapate ni u jednu od grupa koje vas okružuju ne znači da ne postoji grupa ljudi koja će vas razumeti i prihvatiti. Razmislite, na svetu postoji više od 7 milijardi ljudi. Da li zaista mislite da ne postoji baš niko ko deli ista uverenja, vrednosti i životnu filozofiju sa vama i ko će vas vrlo rado i bezuslovno prihvatiti baš takvi kakvi jeste bez ucenjivanja?      3. Skretanje pažnje sa stvari koje nas “muče” Još jedan od razloga zašto radije brinemo o potrebama drugih nego o našim jeste jednostavan razlog a to je potreba da nam nešto zaokupira pažnju i odvuče misli sa nekih stvari koje nas muče. Život i rad na sebi nekada mogu biti izuzetno teški i kako bismo pobegli od tih “obaveza” lakše nam je da pažnju prebacimo na nešto drugo i da razmišljamo o rešavanju nečijih problema nego naših. Priznajmo, svi smo nekada bili u ovakvoj situaciji, ja prva. S druge strane nekada je u redu da se malo udaljimo od naših problema i rada na sebi, da zaokupiramo pažnju nečim drugim kako bismo kada se vratimo našim problemima mogli da ih sagledamo iz novog ugla i rešavamo bolje. Međutim, treba pronaći balans između rada na sebi i brigu o svojim problemima i toga da se povremeno fokusiramo na druge i budemo im podrška

https://www.youtube.com/watch?v=XlYKsI1Cqgs&t=11s Šta je prvo na šta pomislite kada je reč o ljubavi prema sebi? Šta vam se javlja kao osećaj? Da li vam na pamet padaju neki lepi trenuci koje ste proveli sa sobom ili vam se uvrće želudac?  Istraživanje rađeno u Americi pokazalo je da 36% ljudi istinski voli sebe, kod većine osećaj ljubavi prema sebi varira od situacije do situacije, dok se oko 20% ispitanika složilo sa izjavom da ne voli sebe u većini slučajeva ili čak uvek. Situacija u ostalim zemljama nije ništa drugačija, čak ni u onim koje važe za zemlje sa najvišim životnim standardom. Zašto je to tako? Zbog čega nam je teško da razvijemo i gajimo ljubav prema sebi? Šta je ljubav prema sebi? Ljubav prema sebi je stanje zahvalnosti prema sebi i kada se psihički, fizičko i duhovno razvijamo. Ono predstavlja visoko poštovanje sopstvenog blagostanja i sreće.   Ljubav prema sebi znači brinuti se o svojim potrebama i ne žrtvovati svoje blagostanje da bismo udovoljili drugima. Ovo ne znači nužno da smo sebični i da ne treba da brinemo o drugima već da smo u stanju da ne prihvatamo manje od onoga što zaslužujemo. „Svako od nas treba da pokaže koliko mu je stalo do drugih, ali u procesu, prvo treba da brine o sebi“. Lejdi Dijana, Princess of Wales Tweet Takođe ljubav prema sebi može za svakoga da ima drugačije značenje jer postoje mnogi načini da pokažemo ljubav prema sebi. Shvatanje šta je vaš način da pokažete sebi ljubav je veoma važno za vaše mentalno zdravlje. Volite ono što  jeste bez da budete poniženi od toga kako vas neko vidi. Šta utiče na razvoj ljubavi prema sebi? Deca između druge i pete godine donose skriptne odluke koje se odnose na ostatak njihovog života. Skriptne odluke, odnosno životni skript, je nesvestan životni stil, zasnovan na odlukama donešenim u ranom detinjstvu. Ove odluke se odnose na sebe, druge ili svet. Donošenjem takvih odluka u ranom detinjstvu pomaže detetu da se prilagodi okolini.  Životni skript predstavlja program razvijen pod uticajem roditeljskih poruka i koji usmerava ponašanje pojedinca tokom njegovog života. Osim roditelja, osnove životnog skripta se  mogu stvoriti i pod uticajem važnih ljudi iz detinjstva (baka, deka, braće, sestre…). Poruke se mogu prenositi verbalnim i neverbalnim putem. Deca pokušavaju da daju smisao okolini i svetu oko sebe, te nastoje da se prilagode i onda nesvesno prihvataju obrasce ponašanja i uverenja od ljudi koji su u njihovom okruženju.  Šta se dešava sa decom koja oko sebe imaju roditelje ili bliske osobe koje imaju ponašanje koje je destruktivno? Šta ako dete gleda majku koja neprestano govori o sebi da je ružna, debela, da nikada neće moći da zarađuje onoliko koliko bi želela ili nikada ne misli na sebe? U školama se ne uči šta to znači ljubav prema sebi niti je čest slučaj da se u porodicama govori na tu temu. Zašto je to tako? Kultorološki je prihvaćeno da brinemo o drugima, deci, roditeljima ili bespomoćnima ali se stvara i stigma oko brige o sebi. Čest je slučaj da  ljudi osećaju krivicu jer su nešto uradili samo za sebe, preispitujući se odmah koliko su sebični. Međutim, kada se tako osećate zapitajte se da li vam je važnije da udovoljite drugima ili da budete srećni? Kako da svakodnevno praktikujete ljubav prema sebi? Da biste praktikovali ljubav prema sebi prvo morate otkriti šta ljubav prema sebi vama predstavlja? Potrebno je da otkrijete koje su to stvari. misli ili obrasci ponašanja koji po vama predstavljaju praktikovanje ljubavi prema sebi. Neki od najčešćih primera su:    Da razgovarate o sebi i sa sobom sa ljubavlju    Da sebe prioritizujete    Da verujete sebi    Da budete fini prema sebi    Da postavljate zdrave granice    Da oprostite sebi kada niste iskreni ili dobri prema sebi Za mnoge ljude ljubav prema sebi je samo još jedan način da se kaže briga o sebi. Da biste praktikovali brigu o sebi, treba da se vratimo na osnovne stvari i da: Slušamo svoje telo Da pravimo pauzu na poslu i da se pokrenemo i istežemo Da spustimo telefon dole i da se konektujemo sa drugima, ili da uradimo nešto kreativno Jedemo zdravo a ponekad i omiljenu hranu  Ljubav prema sebi znači da prihvatamo sebe takve kakvi jesmo u ovom trenutku i da prihvatimo sve što mi jesmo. To znači da prihvatimo sve emocije kakve god da su i da stavimo naše fizičko, emocionalno i mentalno zdravlje na prvo mesto. Načini da praktikujete ljubav prema sebi: Postanite svesni. Ljudi koji imaju više ljubavi prema sebi teže ka tome da znaju šta misle, osećaju i šta žele Preduzimajte radnje zasnovane na potrebi a ne na želji. Ukoliko ostanete fokusirani na to što vam je potrebno, manje ćete imati obrasce automatskog ponašanja koji vas dovode u nevolje, i umanjuju ljubav prema sebi. Praktikujte dobru brigu o sebi. Volećete sebe više kada brinete o vašim osnovnim potrebama. Ljudi koji imaju visok stepen ljubavi prema sebi neguju sebe dnevno kroz zdrave aktivnosti, kao što su vežbanje, kvalitetno spavanje, intimne odnose, socijalne interakcije Napravite mesta za zdrave navike. Počnite istinski da brinete o sebi prateći šta ste jeli, vežbajući, i kako provodite vreme i sa kim. Nemojte raditi nešto samo jer morate ili zato što imate na spisku obaveza već zato što zaista želite i stalo vam je do toga.   Za kraj, najbitnije je da imate na umu sledeće – da biste praktikovali ljubav, počnite od toga što ćete biti ljubazniji, strpljiviji, nežniji i saosećajniji PREMA SEBI, kao što biste bili prema nekome do koga vam je veoma stalo. Do sledećeg čitanja.